Lutalica i napuštenih pasa u Beogradu je previše. Nažlost broj ljudi koji želi da im pomogne i udomi ove nesrećne životinje je daleko manji od onoga koji je potreban.
Mnogo je više onih koji kupe psa i onda ga ostave na ulici jer nisu zadovoljni njegovim ponašanjem ili izgledom kada poraste.
Takve stvari se dešavaju, o njima i drugim sličnim temama priča Silvija Marić koja je jedna od pet volonterki u stacionaru koji su one nazvale “Zaboravljene kuce i mace”.
Ovo prihvatilište se nalazi u okviru veterinarske ambulante pa se najčešće dovode bolesni ili teško povređeni psi.
“Ima i pasa koji su direkrno napušteni od strane vlasnika, dovedeni na pet dana, pa se vlasnicima izgubi svaki trag. Takođe, čipovani psi su pronađeni na ulici, njihovi vlasnici posle jednog poziva odbijaju da se jave na telefon” priča Silvija.
Ovaj stacionar brine o četrdesetak pasa, nakon lečenja psi se vakcinišu, sterilišu, čipuju i ako je potrebno radi se na socijalizaciji. Kada se ceo proces završi spremni su za udomljavanje koje ide izuzetno sporo: “Za štence se ljudi i javljaju ali za kučiće starije od šest meseci baš slabo”.
Troškove plaćaju volonteri iz svog džepa, tek ponešto stigne putem donacija za koje apeluju preko socijalnih mreža. Ponekada se javi pojedinac pa donese hranu. Veliku sreću donosi im veterinar koji izlazi u susret koliko je u mogućnosti pa kompletnu vakcinaciju i čip plaćaju samo dve hiljade dinara.
Mesta za sve pse nema dovoljno, pa se dešava da neki spavaju u hodniku.
Ivan Inovan napravio je i poklonio devet novih kućica koliko imaju i bokseva, svaki je predviđen za dva psa. To je sva pomoć koju primaju dok je samo hranjenje životinja neverovatno skupo.
“Ja se uglavnom bavim udomljavanjem, dovodim kući pse za koje smatram da su spremni za udomljavanje da bih ih navikla na život u stanu, slikam i oglašavam ostale pse koji su tamo” završava Silvija priču o teškim uslovima u kojima se nalazi ovaj stacionar.
Nevladina organizacija “Help Animals” je osnovana 1992. godine u Beogradu.
“Naš najvažniji cilj je podizanje nivoa svesti kod ljudi i potrebi zaštite životinja”!
Uz nekoliko firmi i pomoć građana u naselju Kotež otvoren je azil „Riška“, u kome je trenutno smešteno oko 300 životinja i o njima brine svega troje ljudi. Pod krilom ove organizacije postoji i azil “Jessica" u kome živi oko 120 mačaka.
Više je nego jasno da im je svaka pomoć potrebna. Samo polovinu troškova uspevaju da pokriju donacijama.
Pomoć im možete pružiti na niz načina: pozivanjem broja 0900-500-504, ovaj broj je Telekom Srbija poklonio štićenicima udruženja “Help Animals” tako da se ceo iznos uplaćuje organizaciji. Novac možete uplatiti i na broj žiro računa :
325-9500900016661-69 primalac je Help Animals, Beograd, svrha uplate pomoć životinjama. Ukoliko ste u mogućnosti da im pomognete doniranjem stvari koje su im potrebne možete im odneti sve što može biti od koristi. Detaljne informacije naći ćete na sajtu www.helpanimals.org.rs. Ako želite da se aktivirate u ovoj organizaciji ili imate neka pitanja pošljite mail na adresu helpanim@bitsyu.net.
U Subotici postoji privatni azil “Alex” koji su 2003 godine osnovali Branka Bojanin i Slaviša Mazak Bešlić. Ovo prihvatilište za napuštene životinje udomljava preko 600 pasa. Opstaju zahvaljujući entuzijazmu i žrtvovanju svojih volontera. Imaju manjak ljudi, suviše malo donacija i situacija im je teška. Većinu troškova finansiraju sami i potrebne su im donacije ali i ljudi koji će da im pomažu.
“Postoji mali broj onih koji dođu kad god mogu i obično učestvuju u spremanju bokseva” priča Nina Stojanović jedna od volonterki.
Pored novca potrebna im je i hrana, tablete za gliste, ćebadi, sredstva za dezinfekciju, stare šerpe i lonci.
“Pomoć nam pružaju ljudi koji nam ili uplate neku skromnu sumu na nas žiro račun ili tako što kupe neki od ručno pravljenih predmeta koji prodajemo na našem Fejsbuk profilu. Naime postoje oni koji nam doniraju neke predmete koje sami naprave ili daju stvari koje se mogu prodati i na taj način dolazimo do skromnih finansija. Takođe, povremeno nam neko od dobrih ljudi pokloni i staru garderobu ili prekrivače, neke lekove, činije i sve drugo što može da koristi azilu i ulepša život našim stanovnicima” nastavlja Nina i dodaje da oni nemaju nikakav dogovor sa nekim veterinarom ili ordinacijom te sve vakcine i čipove moraju sami da plaćaju. Mesečno samo na struju i vodu ovaj azil troši oko 30 000 din. Dnevno potroše 800 kg hrane a to su samo osnovni troškovi.
“'Trudimo se da što više ljudi sazna za nas, tako što širimo krug prijatelja na fejsu, u planu nam je da pravimo i neke plakate i flajere, ali nam nedostaje novac za tako nešto. Priželjkujemo i više udomljavanja, jer nam je najveće zadovoljstvo kad neki od naših pasa uživaju u svojim kućama sa svojim porodicama. Iako smo mi jedna velika porodica, nema dovoljno ljudi da bi svakodnevno psima posvetili onoliko pažnje koliko zaslužuju” završava Nina
Ako ste iz Subotice ili okoline i hoćete da udomite psa ili pomognete azilu “Alex” možete pozvati Adrijanu na broj : 062/983-46-97 ili uplatiti novac na brojeve računa
Banka Intesa br: 160-122093-69 (dinarski)
Raiffeisen Bank br;265-1000000023285-36 (devizni)
Pored ljubavi i zalaganja ova prihvatilišta povezuje činjenica da nemaju dovoljno mogućnosti da brinu o napuštenim životinjama. Apelujem na sve koji mogu da pogonu da to i učine. Ako neko želi kera učiniće dobro delo ako jednog usvoji iz azila. Uzgajivači gaje pse samo da bi na njima zarađivali novac, ljubav nema ništa sa tim, dok ljudi koji rade u azilima gaje životinje na svoj račun i osnovni gas im je ljubav. Mešanac će vas voleti isto kao i rasan pas, svaka lutalica je izuzetno pametna i sve može da se nauči. Da je rasan pas pametniji od obične lutalice je samo mit. Neke rase imaju određene osobine jer su korišćeni za lov ili kao čuvari ali ako ih vi na to ne forsirate te osobine se neće ni osetiti. Svaki ker rasan ili mešanac sve može da se nauči uz dovoljno posvećenosti i truda.
Kada udomite životinju učinili ste više nego samo nabavili ljubimca, spasili ste kucu ili macu od teškog života na ulici ili u nedovoljno dobro opremljenom azilu.
Oni koji nisu sigurni da žele psa ili nisu dovoljno informisani koliko je zahtevno gajiti životinju, nemaju dovoljno volje da joj svakodnevno posvećuju pažnju onda ne treba ni da nabavljaju ljubimca. To nije igračka koja može da se baci ili stavi na policu kada vam dosadi, to je živo biće koje zavisi od vas. Kada uzmete štene i naviknete ga na život u stanu ili kući onda će za njega biti nemoguće da preživi na ulici kada ga napustite zbog vaše neodgovornosti i nečovečnosti.
Nadam se da ću ovime doprineti cilju nevladine organizacije "Help Animals" i kod ljudi podići nivo svesti za brigu o životinjama.
Mnogo je više onih koji kupe psa i onda ga ostave na ulici jer nisu zadovoljni njegovim ponašanjem ili izgledom kada poraste.
Takve stvari se dešavaju, o njima i drugim sličnim temama priča Silvija Marić koja je jedna od pet volonterki u stacionaru koji su one nazvale “Zaboravljene kuce i mace”.
Ovo prihvatilište se nalazi u okviru veterinarske ambulante pa se najčešće dovode bolesni ili teško povređeni psi.
“Ima i pasa koji su direkrno napušteni od strane vlasnika, dovedeni na pet dana, pa se vlasnicima izgubi svaki trag. Takođe, čipovani psi su pronađeni na ulici, njihovi vlasnici posle jednog poziva odbijaju da se jave na telefon” priča Silvija.
Ovaj stacionar brine o četrdesetak pasa, nakon lečenja psi se vakcinišu, sterilišu, čipuju i ako je potrebno radi se na socijalizaciji. Kada se ceo proces završi spremni su za udomljavanje koje ide izuzetno sporo: “Za štence se ljudi i javljaju ali za kučiće starije od šest meseci baš slabo”.
Troškove plaćaju volonteri iz svog džepa, tek ponešto stigne putem donacija za koje apeluju preko socijalnih mreža. Ponekada se javi pojedinac pa donese hranu. Veliku sreću donosi im veterinar koji izlazi u susret koliko je u mogućnosti pa kompletnu vakcinaciju i čip plaćaju samo dve hiljade dinara.
Mesta za sve pse nema dovoljno, pa se dešava da neki spavaju u hodniku.
Ivan Inovan napravio je i poklonio devet novih kućica koliko imaju i bokseva, svaki je predviđen za dva psa. To je sva pomoć koju primaju dok je samo hranjenje životinja neverovatno skupo.
“Ja se uglavnom bavim udomljavanjem, dovodim kući pse za koje smatram da su spremni za udomljavanje da bih ih navikla na život u stanu, slikam i oglašavam ostale pse koji su tamo” završava Silvija priču o teškim uslovima u kojima se nalazi ovaj stacionar.
Nevladina organizacija “Help Animals” je osnovana 1992. godine u Beogradu.
“Naš najvažniji cilj je podizanje nivoa svesti kod ljudi i potrebi zaštite životinja”!
Uz nekoliko firmi i pomoć građana u naselju Kotež otvoren je azil „Riška“, u kome je trenutno smešteno oko 300 životinja i o njima brine svega troje ljudi. Pod krilom ove organizacije postoji i azil “Jessica" u kome živi oko 120 mačaka.
Više je nego jasno da im je svaka pomoć potrebna. Samo polovinu troškova uspevaju da pokriju donacijama.
Pomoć im možete pružiti na niz načina: pozivanjem broja 0900-500-504, ovaj broj je Telekom Srbija poklonio štićenicima udruženja “Help Animals” tako da se ceo iznos uplaćuje organizaciji. Novac možete uplatiti i na broj žiro računa :
325-9500900016661-69 primalac je Help Animals, Beograd, svrha uplate pomoć životinjama. Ukoliko ste u mogućnosti da im pomognete doniranjem stvari koje su im potrebne možete im odneti sve što može biti od koristi. Detaljne informacije naći ćete na sajtu www.helpanimals.org.rs. Ako želite da se aktivirate u ovoj organizaciji ili imate neka pitanja pošljite mail na adresu helpanim@bitsyu.net.
U Subotici postoji privatni azil “Alex” koji su 2003 godine osnovali Branka Bojanin i Slaviša Mazak Bešlić. Ovo prihvatilište za napuštene životinje udomljava preko 600 pasa. Opstaju zahvaljujući entuzijazmu i žrtvovanju svojih volontera. Imaju manjak ljudi, suviše malo donacija i situacija im je teška. Većinu troškova finansiraju sami i potrebne su im donacije ali i ljudi koji će da im pomažu.
“Postoji mali broj onih koji dođu kad god mogu i obično učestvuju u spremanju bokseva” priča Nina Stojanović jedna od volonterki.
Pored novca potrebna im je i hrana, tablete za gliste, ćebadi, sredstva za dezinfekciju, stare šerpe i lonci.
“Pomoć nam pružaju ljudi koji nam ili uplate neku skromnu sumu na nas žiro račun ili tako što kupe neki od ručno pravljenih predmeta koji prodajemo na našem Fejsbuk profilu. Naime postoje oni koji nam doniraju neke predmete koje sami naprave ili daju stvari koje se mogu prodati i na taj način dolazimo do skromnih finansija. Takođe, povremeno nam neko od dobrih ljudi pokloni i staru garderobu ili prekrivače, neke lekove, činije i sve drugo što može da koristi azilu i ulepša život našim stanovnicima” nastavlja Nina i dodaje da oni nemaju nikakav dogovor sa nekim veterinarom ili ordinacijom te sve vakcine i čipove moraju sami da plaćaju. Mesečno samo na struju i vodu ovaj azil troši oko 30 000 din. Dnevno potroše 800 kg hrane a to su samo osnovni troškovi.
“'Trudimo se da što više ljudi sazna za nas, tako što širimo krug prijatelja na fejsu, u planu nam je da pravimo i neke plakate i flajere, ali nam nedostaje novac za tako nešto. Priželjkujemo i više udomljavanja, jer nam je najveće zadovoljstvo kad neki od naših pasa uživaju u svojim kućama sa svojim porodicama. Iako smo mi jedna velika porodica, nema dovoljno ljudi da bi svakodnevno psima posvetili onoliko pažnje koliko zaslužuju” završava Nina
Ako ste iz Subotice ili okoline i hoćete da udomite psa ili pomognete azilu “Alex” možete pozvati Adrijanu na broj : 062/983-46-97 ili uplatiti novac na brojeve računa
Banka Intesa br: 160-122093-69 (dinarski)
Raiffeisen Bank br;265-1000000023285-36 (devizni)
Pored ljubavi i zalaganja ova prihvatilišta povezuje činjenica da nemaju dovoljno mogućnosti da brinu o napuštenim životinjama. Apelujem na sve koji mogu da pogonu da to i učine. Ako neko želi kera učiniće dobro delo ako jednog usvoji iz azila. Uzgajivači gaje pse samo da bi na njima zarađivali novac, ljubav nema ništa sa tim, dok ljudi koji rade u azilima gaje životinje na svoj račun i osnovni gas im je ljubav. Mešanac će vas voleti isto kao i rasan pas, svaka lutalica je izuzetno pametna i sve može da se nauči. Da je rasan pas pametniji od obične lutalice je samo mit. Neke rase imaju određene osobine jer su korišćeni za lov ili kao čuvari ali ako ih vi na to ne forsirate te osobine se neće ni osetiti. Svaki ker rasan ili mešanac sve može da se nauči uz dovoljno posvećenosti i truda.
Kada udomite životinju učinili ste više nego samo nabavili ljubimca, spasili ste kucu ili macu od teškog života na ulici ili u nedovoljno dobro opremljenom azilu.
Oni koji nisu sigurni da žele psa ili nisu dovoljno informisani koliko je zahtevno gajiti životinju, nemaju dovoljno volje da joj svakodnevno posvećuju pažnju onda ne treba ni da nabavljaju ljubimca. To nije igračka koja može da se baci ili stavi na policu kada vam dosadi, to je živo biće koje zavisi od vas. Kada uzmete štene i naviknete ga na život u stanu ili kući onda će za njega biti nemoguće da preživi na ulici kada ga napustite zbog vaše neodgovornosti i nečovečnosti.
Nadam se da ću ovime doprineti cilju nevladine organizacije "Help Animals" i kod ljudi podići nivo svesti za brigu o životinjama.
Нема коментара:
Постави коментар